Često se pitam zašto ljudi odustaju? Odgovor je lak – LAKŠE JE.
Ipak, ne mogu baš sasvim da se pomirim sa tim odgovorom. Nešto mi ne da, da baš u potpunosti prihvatim samo taj izgovor. Svi mi smo se sigurno nekad našli u situaciji da odustanemo zato što je tako lakše. Pritom, ovde ne mislim na banalne stvari tipa danas me mrzi da usisavam kuću pa ću to sutra uraditi. Ovde govorim o krupnijim stvarima koje su nam važne.
Šta se u stvari dešava kada odustajemo i koje moguće poruke šaljemo sebi tada:
- “Ćuti tu gde jesi i batrgaj se u poznatim okvirima.” – Umanjujemo značaj
- “A to nisam ni trebao/la da započinjem.” – Tražimo opravdanje
- “Ovo je nemoguće, mnogima bi ovo predstavljalo problem:” – Izbegavamo odgovornost
- “Zašto bih se uopšte mučio?” – Traganje za razlogom da odustanemo
Ok. Jasno je kao dan zašto ljudi ovakve poruke šalju same sebi. U redu je to. Logično je. Naš mozak tako funkcioniše, kad je neprijatno onda izbegni neprijatnost. I naš mozak onda sve snage usmeri na to da izbegne neprijatnost.
Međutim, nameće se pitanje – zašto je onda toliko nezadovoljnih ljudi?
Moj utisak je da se ljudi često žale na okolnosti. I po pravilu fokus je na onome na što ne možemo da kontrolišemo. Na šta ne možemo da utičemo, kao globalne stvari, svetska politika, moćnici na pozicijama. Stalno slušam – u ovoj državi ne može ovo, ovaj sistem je očajan. Jeste, i ja tako mislim. A da li te to počneš da treniraš? Recimo…
Nemojte da dajete moć drugima, okolnostima ili sistemu. Onu moć koja je u vašim rukama, da birate kako ćete živeti i raditi, sa kime ćete provoditi vreme… Preuzmite ličnu odgovornost.
I znam da je teško nastaviti. Lično se borim kao i svi da ne odustanem. Ono što je važno ovde razumeti to je da će motivacija, za neodustajanje direktno biti vezana za to koliko nam je važno to što želimo da postignemo. Pa tako, ako ne moram danas neću usisavati, nije mi bitno. Sa druge strane, mnogo mi je važno da istrajem u ovom projektu pisanja i pojavljivanja, iako mi je ponekad to mnogo teško. Ali, TO MI JE BITNO i zbog toga sam motivisana i disciplinovana a samim tim šanse da odustanem se smanjuju. Znam zašto to radim, znam šta želim da postignem. Ipak, kada je teško, mnooogo je teško. Najbolji primer za to jeste osoba koja želi da smrša. Zamislite samo koliko je snage, volje, želje, motivacije i discipline potrebno nekome ko želi da smrša. Koliko je tu prepreka, i očajnih momenata, i strahova, ma svega. Taj neko neće odustati samo ako zna ZAŠTO to nešto radi i šta želi da postigne.
Kao i uvek kada je rad na sebi u pitanju važno je da krenemo od sebe. Važno je da znamo zašto nešto radimo i zašto nečemu težimo. Te želje moraju biti autentično vaše, a ne prepisane sa aktuelnih društveno poželjnih i trendi lista.
Znate onu mantru: Za uspeh preko noći, potrebno je mnogo raditi danju. Koristite je slobodno ili smislite neku sebi. Mantre pomažu, al o tome pišem drugom prilikom.
Zapamtite…
Dajući moć drugima, okolnostima i okruženju MI JE ODUZIMAMO SEBI. Oduzimamo sebi moć da možemo da odlučimo i da preuzmemo odgovornost. Oduzimamo sebi moć da je izbor u našim rukama. Jer,
Niko, baš niko ne odlučuje umesto vas.
Niko, baš niko ne zna sve ono što svako od pojedinačno zna.
I niko, baš niko nije kao vi.
Zato ne dozvolite da budete žrtva univerzuma. I ne pristajte na manje.
A EVO I TRI OBEĆANA RAZLOGA IZ NASLOVA, ZAŠTO DA NE ODUSTANETE KADA JE TEŠKO:
- Zato što je mnogo lep osećaj kada znate da niste odustali.
- Zato što vam raste samopouzdanje, sigurnost i vera u sebe.
- Zato što je uspeh i nagrada koja vas čeka na kraju tog puta neprocenjiva.
Zar ovo nije dovoljno?