Jovana Jovanović

Praznična depresija

I iako praznici zvanično još uvek traju mislim da je vreme da porazgovaramo i o onom ne tako lepom delu praznika, koji mnogi ljudi makar jednom u životu osete. Praznična depresija. Da, možete se desiti svakom pa i vama.

Praznična depresija obuhvata pad raspoloženja, melanhoju, bezvoljnost i uopšte jedan osećaj beznadežnosti. Postoji nekoliko najčešćih uzroka koji izazivaju prazničnu depresiju i u daljem tekstu ću spomenuti neke ali važno mi je da naglasim da se praznična depresija razlikuje od kliničke depresije pre svega po tome što se javlja u periodu prznika, kraće traje i manjeg je intenziteta. Što nikako ne znači da i ona zahteva stručnu podršku.

Ne znam za vas ali meni se gužva i euforija neposredno pred praznike uopšte ne dopada, a kako godine prolaze sve mi teže pada da obavim ono što se obaviti mora.

Jel i vi imate takav osećaj?

Nekim ljudima planiranje praznika, kupovina pokona, planiranje kako će provesti odmor predstavlja čisto zadovoljstvo i radost. Drugima, u koje se ubrajam i ja, u ovom periodu stres raste poprilično. Trećima ovo može biti najtužniji deo godine.

Okidača takvog raspoloženja može biti dosta ipak najčešći su usamljenost, besparica i preispitavanje svojih neostvarenih želja i ciljeva.

Ako spadate među ljude koji su se suočili sa gubitkom bliske osobe onda vam je sigurno poznato koliko praznici mogu biti preteški. To je vreme kada se intezivno sećamo naših najbližih a tuga je neminovni pratilac takvih sećanja. Praznici su vezani za porodicu, tada se okupljamo i družimo.

Neretko se i prisećamo onih koji nisu više među nama. Ukoliko niste sasvim prihvatili gubitak ili je sve još uvek sveže, možete teško podneti ovaj period. U tom slučaju potrebno je da uz stručnu podrušku poradite na prihvatanju svog gubitka. Tuga može biti preplavljujuća i ako ne znate šta da radite sa tom emocijom može vas odvesti u prazničnu depresiju.

Usamljenost

Osećaj usamljenosti je emocionalno stanje koje samo po sebi dovoljno teško a čiji se intezitet još više povećava za vreme praznika. Jednostavno rečeno, usamljeni ljudi su još usamljeniji za praznike. Kako i ne bi bili kada se u našoj kulturi šalje poruka da je emotivno ispunjenje moguće jedino u pratnerskom i porodičnom odnosu.

Tako sa svih strana, na bilbordima i reklamama vidimo srećne porodice i parove, koje nas neumoljivo podsećaju na našu “neadekvatnost”. Emotivno ispunjenje ne mora dolaziti samo iz partnerskog odnosa. Postoji toliko različitih oblika ljubavi koje nas mogu oplemeniti.

Budite otvoreni da ekperimentišete sa svim oblicima ljubavi. Nekad je dovoljan jedan pravi prijatelj da umanji osećaj usamljenosti. Ako nemate pratnera ne znači da emotivnu ispunjenost ne možete osetiti na drugi način.

Preterana očekivanja od sebe

Vreme praznika je vreme kada sumiramo prethodnu godinu i brojimo sopstvene uspehe ali i neuspehe. Okrećemo se unazad i preispitujemo sopstveni život. Većina ljudi neće biti zadovoljna onim što vidi. Često sebi zadajemo nerealne ciljeve ili pak imamo samo želje koje nikada ne protvorimo u konkretne ciljeve pa ih tako nikada i ne ostvarimo.

U svakom slučaju razloga za nezadovoljstvo može biti puno, vera u sebe oslabiti i to je dobar put za prazničnu depresiju.

Šta možete da uradite da pomognete sebi?

Ukoliko ste iz nekog razloga upali u prazničnu depresejiu onda to svakako nije momenat za pravljenje velikih planova. To ostavite za neki bolji trenutak. Vreme iskoristite za razonodu, zabavu i spavanje. Dobar san je užasno važan. Ništa manje nije važna i zabava.

Evo nekih predloga šta možete da uradite:

1. Izađite u prirodu i šetajte

Šetnja i boravak u prirodi su blagotvorni za mentalno zdravlje. Mnogo studija to potvrđuje a i sami verovatno znate koliko se osećate nekako smirenije nakon jedne dobre šetnje. Ne morate ići sami, pozovote prijatelje ili bilo koga ko vam prija.

2. Povucite se sa društvenih mreža na neko vreme

Iako nam društvene mreže pružaju osećaj da smo socijalna bića, zapravo nekad mogu imati više štete nego koristi. Iako smo svi jedni drugima dostupni nikad nismo bili otuđeniji. A u kontekstu praznične depresije može vam se učiniti kako svi drugi sem vas žive nekakve lepe i srećne živote, i to vas dodatno deprimirati. Stvari obično nisu onakve kakve nam se čine na mrežama.

3. Čitajte, gledajte filmove ili bilo šta što volite a što može da vas oraspoloži

Pažljivo birajte šta ćete čitati ili gledati jer ako vam knjiga ili film sa određenom tematikom dodatno poveća osećaj neraspoloženja onda ništa niste uradili. Možda je ovo prilika da pročitate ili odgledate nešto što nikada niste do sad a što vas može oraspoložiti makar malo. Isto važi i za muziku, nema potrebe da slušate tužne pesme zbog kojih vam se plače. Baš suprotno treba da pojačate muziku i đuskate, da se osetite živim.

4. Regulišite ishranu i spavajte na vreme

Praznici su vreme kada se preteruje u svemu, od alkohola preko hrane i posledice su neminovne. Sada je vreme da malo odmorite organizam. Jedite zdravije i trudite se da ležete na vreme, da ne glavite do kasno u noć. Ovo će vas oporaviti.

5. Uradite nešto što nikada niste do sada

Niste vični u kuhinji ali zašto ne biste baš sada probali da umesite neko divno pecivo? Ili možda da napravite zdravi kolač? Možda da napravite neki ukras za kuću? Ili da posadite biljku?

Ideja može biti zaista mnogo, ali važnost ovoga je neverovatna. Ne samo što radite nešto korisno, već vam raste osećaj zadovoljstva i samopuzdanja postignutim. Ovo je super način da se upotrebi slobodno vreme i napravi nešto konstruktivno.

6. Potražite stručnu podršku

Iako se praznična depresija može dogoditi svima ipak postoje neki razlozi zašto se ona javlja. O tim razlozima i emocijama koje to prate, bi trebalo da porazgovarate sa stručnjakom i uvidite u čemu je problem i kako ubuduće da do toga ne dođe.

Da sumiram..

Čini mi se da sve veći broj ljudi doživi neki vid praznične depresije. Ne mora to nužno voditi u dublji problem. Ali ne možemo ni zanemariti činjenicu da sve brže živimo, da su zahtevi savremenog vremena sve veći a mi sve izgubljeniji.

Kao nikada ranije nam nije bila potrebna pomoć i rad na sebi. Jer skloni smo da prihvatimo zahteve koje nameće društvo a da ništa ne menjamo kod sebe. Ne možemo očekivati napredak a da stojimo u istom mestu.

Smatram da je suština u dobrom poznavanju sebe i prihvatanju sebe uvek i bezuslovno. Sve što nam se dešava utiče na nas i u nama izaziva neka osećanja, emocije. Od toga kako mi doživljavamo i percipiramo svet oko nas i događaje u njemu zavisi i kako ćemo se osećati. Iza onoga što mislimo stoje uverenja koja smo kupili i gradili tokom čitavog života.

Mi ne možemo promeniti događaje koji nas zadese ali možemo donekle izabrati kako sa njima želimo da se nosimo. Da bi to postigli moramo razumeti sopstvena osećanja, vrednosti, uverenja i stavove. Moramo dobro poznavati sami sebe.

Praznična depresija je samo pokazatelj gde škripi u vašem emotivnom životu. Nemojte to zanemariti.

Ako želite da radite sa mnom kliknite OVDE.

 

 

 

 

 

 

Uvek je pravi momenat da počnete da se bavite sobom.

Dođite na prvu seansu da osetite moju energiju, senzibilitet i način rada a onda odlučite da li želite da nastavimo.

Pročitajte i sledeće

Newsletter

Najbolji način da me još bolje upoznate i da se povežemo jeste da se prijavite na moju imejl listu.

Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.

Prijavite se za program

Škola ličnog razvoja