Bila jednom jedna žena koja je živela u jednoj zemlji. Imala je dvoje dece, muža, posao, kuću i psa. Mislila je da je srećna. Živela je baš onako KAKO TREBA: održavala je kuću, lepo vaspitala decu, sa mužem je bila u korektnim odnosima, nije baš da je prštala strast između njih ali i to valjda tako treba nakon mnogo zajedničkih godina. Imala je nekoliko prijatelja sa kojima je volela da se druži.
Radila je posao koji je nije preterano ispunjavao ali joj je donosio SIGURNOST i pomalo NEZAVISNOSTI. Posao je volela na neki čudan način, jer joj je on davao osećaj da je VAŽNA, da DOPRINOSI i da može da ODLUČUJE. Živeli su pristojno, nije bilo previše novca taman toliko da se živi i da se svake godine od na letovanje, ponekad i poneko zimovanje. Da se sve ispoštuje onako KAKO TREBA.
Tako je tekao dan za danom, mesec za mesecom u svakodnevnim obavezama od kojih joj i nije ostajalo mnogo vremena za razmišljanje. Kada bi je i ponekad uhvatio neki neizdrž i neka seta uveravala je sebe da je SEBIČNA što tako razmišlja, da treba da bude zadovoljna svim onim što već ima. Valjda je to svrha života, tešila je samu sebe.
No, ipak je nije napuštao osećaj i misli da to nije sve. Da joj nešto nedostaje. Najgore od svega što su joj takve misli padale napamet kad legne ili dok vozi ili dok stoji u busu. Tako iz nebuha samo je odjednom okupiraju.
Borila se sa tim mislima neko vreme pokušavajući da ih ignoriše ali to nije uspevalo. Kako je neko vreme mislila o tome počela je da se pita zašto joj se to događa, i šta je tu po sredi.
Postepeno je počela da uviđa da je joj se neka čudna praznina uvukla u telo.
Pokušala je da se priseti šta je ono što je čini srećnom. Uspela je da nabroji nekoliko stavri, tipa porodica, sunce, priroda, čitanje, prijatelji… I sve je nju to ispunjavalo ali to nije bilo dovoljno.
Zaboravila je ko je ona u stvari stvarno. Šta VOLI, šta OSEĆA i šta ŽELI…
Kako bi povratila sebe lagano je počela da razvija samosvest.
SAMOSVEST
Iako je sam pojam pomalo rogobatan , on podrazumeva sledeće:
- samoposmatranje
- sposobnost da upoznamo sebe i sopstveni identitet
- svesnost svojih prednosti, mana, potreba, želja i mogućnosti
- svest o sopstvenim osećanjima
Samosvest podrazumeva svest o sebi, svojim mislima i osećanjima, o sopstvenim ograničenjima, o potrebama, o željama. Takođe, se odnosi i na svest o sopstvenoj VREDNOSTI.
To znači da samosvesna osoba može da prepozna svoje emocije i misli u nekoj tamo situaciji i da u skladu sa tim reaguje. To takođe znači, da osoba koja je samosvesna može da prihvati kritiku tako da iz nje izvuče pouku, i da ne dozvoli da ta kritika toliko utiče na nju, ili može da racionalizuje neku stresnu situaciju i da u tom trenutku umiri sebe ili odreaguje u skaldu sa onim što misli…
ZAŠTO JE VAŽNO RAZVIJATI SAMOSVEST?
U gotovo svakoj situaciji u kojoj se zateknete na dnevnom nivou vi nešto doživljavate. O nećemu morate da odlučite, od banalnih odluka kao što je gde ću ručati do važnijih odluka kao što je recimo kako ćete reagovati na neku provokaciju. Pored odluka koje konstantno donosite, i vaše emocije su izložene promenama. Da bi svoje nezadovoljstvo, frustracije i stres sveli na minimum predulsov je razvijena samosvest.
Dobro poznavanje sebe, moć promišljanja, prepoznavanje sopstvenih emocija i sposobnost prihvatanja onoga što nam dolazi je preduslov zdravijeg i srećnijeg života.
Razmislite samo, koliko neka nebitna stvar može da vas poremeti, ponekad i pola dana da vam upropasti. Upravo tada samosvest igra svoju ulogu.
I naravno da nećete uvek biti zen u svemu, ali kada znate da razlučite šta je ono što vam je važno a šta ne, već ste na dobitku.
Jer ako ne poznajete sebe, nećete znati koliko VREDITE, šta MOŽETE, šta ŽELITE i čemu TEŽITE. Ako ne poznajete sebe lako možeš skliznuti u nesigurnost ili sumnju u sebe, u svoju vrednost i sposobnosti.
Nema stvarne promene bez razvijanja samovesti
Jednostavno je, nema stvarne promene na duže staze ukoliko se ne pozabavite sobom. Ukoliko ne razmislite malo o sebi, o tome gde ste sada a gde želite da budete, šta osećate u nekim određenim situacijama, ko vas nervira a koga baš gotivite i zašto je to tako…
Što bolje upoznate kakav obrazac vi sledite biće vam lakše da korigujete stvari koje je potrebno korigovati kako bi došlo do neke promene. Zato je to toliko važno.
EPILOG PRIČE SA POČETKA
Samo se zaustavite i razmišljajte o sebi. To je uradila i ona žena iz priče sa početka teksta.
I pronašla je sebe. Počela je da prepoznaje šta je čini radosnijom. Umanjila je one stvari koje joj oduzimaju vreme i postepeno se posvećivala nekim drugim stvarima koje joj prijaju. Pronalazila je vreme za šetnju, trening, dobru muziku, sitne radosti.
Lakše je prihvatala situacije i događaje na koje ne može da utiče. Razumela je kako se oseća i uvažavala je to. Jasnije je komunicirala ono što misli i izborila se za sebe.
Promenila je način na koji razmišlja. Odredila je prioritete.
Trudila se svakoga dana, jer je znala da je to celoživotni proces, ali sada je imala alat u svojim rukama.
Postepeno je vraćala veru u sebe i smanjivala strahove o tome šta će ko reći, da li će dobiti kritiku, da li će ispasti smešna i počela je da veruje da je za nju sve moguće.
A onda je shvatila šta želi da radi. I što je još važnije jasno je videla da je to moguće za nju. I krenula je tim svojim putem…
Pitam se da li se prepoznajete u ovoj priči?
Ako je vaš odgovor DA, tu sam da DA POMOGNEM DA MISLITE NA POTPUNO DRUGAČIJI NAČIN >>>